27.4.12

Tulips and Lipsticks Turning 1!


Drugari, Lale i Karmini danas slave svoj prvi blogorođendan! Ja - preponosna!
Prvi post nam se dogodio pre tačno godinu dana, i do danas plivamo u ovom čarobnom blogosvetu. Blog sam počela da pišem eto onako... Sasvim slučajno! Zaljubila sam se u nekolicinu (pre svega domaćih) modnih blogova, pa sam i sama rešila da savladam gadgete, HTML kodove i druge blogspot zavrzlame. I tako je nastao Tulips and Lipsticks blog. Kao potreba da se kreativno izrazim, da negde primenim svoje skromno modno znanje i podelim informacije koje svakodnevno upijam. Od javnog, a opet sasvim ličnog modnog dnevnika koji je nekada samo I. čitao (hvala mu na tome i uopšte na presudnom uticaju koji je imao na sprovođenje u delo ideje o upuštanju u sve ovo - zvučim kao na dodeli Oscara ili izboru za Miss:), kako ste mi se redom malo po malo i vi pridruživali, nastalo je ovo što danas redovno čitate. Uz vas moj blog i ja smo rasli i napredovali.
Do neba hvala za svaki komentar i sugestiju! Bez izuzetka mi ulepšavate dane i lepo je znati da nešto što sam prvo pisala za sebe, sada pišem i za vas! :)*
U ukupno 125 postova pisala sam vam o svojim najjačim modnim i lifestyle utiscima. Da mi vreme dozvoljava, pisala bih mnogo više (glava mi je svaki dan puna novih ideja), ali, uzimajući u obzir gomilu obaveza koje imam, drago mi je što uspevam i ovoliko da se posvetim mojoj omiljenoj razbibriga aktivnosti.
Nikada nisam pravila outfit postove, ali mogli ste da me vidite tu i tamo, tamo, tamo. Kroz priču i fotografije sam vas uvela i provela i kroz neka lična iskustva i dogodovštine. (Da usput napomenem da je rekorder po broju komentara bio post o mojoj mami, zbog čega sam posebno srećna!)
Šta dalje...? I dalje se družimo kao i do sad. Nadam se još i više! Radujem se i nekim novim drugarima koji će možda zalutati na ovu stranicu, pa tu i ostati. Jedva čekam nove editorijale, nove kolekcije i neke nove street style zvezde, te da o svemu tome zajedno prodiskutujemo.
















I kako je to kod nas blogera red, za rođendan mi poklanjamo! Imam jednu premedenu New Yorker ešarpu i Six narukvicu za nekog od vas. Pa pisala sam toliko puta o tome kakav su hit pastelne boje ovog proleća! Zato sam se i odlučila za ovu color matching kombinaciju.





Sve već znate...
1. Pratite Tulips and Lipsticks preko Google Friends Connecta,
2. Lajkujte T&L Facebook stranu i
3. Ostavite komentar na ovaj post sa imenom koje koristite na Facebooku i e-mail adresom.
Random.org će sledećeg petka, 04.05.2012. odlučiti na čiju adresu će pristići ovaj pastelni poklončić.
Do sledećeg čitanja...

Ljubac! M.


25.4.12

Dreamland


Dreamland state of mind. Omiljeni životni koncept. Briga bez. A i kad naiđe koja - trk, trk, hop, hop, pravac u Dreamland. Pa sve bude mnogo lakše!
U Zemlji snova nema loših stvari, niti ljudi. Suštinski, sve se svodi na zabavu, onu pravu, iskrenu. Uživanje par excellence! Lično Zemlju snova zamišljam kao onu iz jednog starog crtanog filma... Kao veliki luna park! Tone sladoleda i šećerne vune! Ringišpili vs. konjići, pa ko šta voli. (Kako sam malo porasla, nađu se tu i poneke cipelice i kokteli, ali, hej! Kad je bal...:)
E, a tako nekako Zemlju snova zamišlja i ekipa iz srpskog izdanja časopisa ELLE, čini mi se. U novom, rođendanskom izdanju, ELLE nam donosi svoju Dreamland viziju kroz objektiv nepogrešivog Miloša Nadaždina. Nenad Janjatović bio je zadužen za modni aspekt ovog editorijala, te su se na fotografijama našli i odlični komadi domaćih dizajnera (pa ko nije odlepio za Mihano Momosa haljinama i zaljubio se u Ana Ljubinković šorts sa perlama?!), a Jefimija Jokić i Neva Rok, lepotice sa fotografija, silno su se zabavljale dok su pozirale. Zabavljamo se i mi listajući editorijal.
Kišo, iš! Meni je danas baš sunce!





Ljubac! M.


20.4.12

Thai stories, pt. 2

Nakon prispeća na željenu destinaciju - šok! Temperaturni, kulturološki. Ošamućenost. Od jet laga, vlage u vazduhu, jakog mirisa hrane i mirisa mente. Da, mente! Verovatno baš zbog te vlažnosti vazduha, Tajlanđani su masovno navučeni na osveživače prostora i inhalatore (!) sa ovom mirisnom notom.
I da ne zaboravim...

Lekcija br. 2

Ukoliko putujete na Tajland - izbegavajte kišnu sezonu! Kišna sezona traje negde od maja do oktobra, pa, ako niste razvili škrge i alternativnu mogućnost disanja na iste, za put izaberite zimske mesece. Već sam pisala da sam tamo boravila u novembru i decembru, tako da su svakodnevne temperature od preko 40 stepeni, ali bez kapi kiše, ipak bile podnošljive.

Fakultet


Prvo jutro na Tajlandu i prvi dan na fakultetu. Ja - kao glavna atrakcija u cirkusu! Čudo neviđeno, pa svi bi da me vide! (Sasvim razumljivo, jer sam u tom momentu verovatno bila jedina bledolika u celom gradu.) Odmah su me intervjuisali i slikali za univerzitetske novine, upoznali sa dekanom, rektorom... Tu naučih i svoju drugu Thai reč - suai, meaning lep, prelep. I treću - kob kun kaa, meaning hvala.
Viša od većine njihovih muškaraca, mršava i bela - njima sam bila san snova! Šou! U Bangkoku me je scoutovala jedna poznata tajlandska modna agencija, a jedva se odbranih i od "životne prilike" i učestvovanja na izboru Miss tourism (jako popularnoj manifestaciji na Tajlandu), na koju su moji profesori aman-zaman hteli da me prijave. Ipak, sve je to bilo nekako slatko, jer se Tajlanđani prema nama (belima) odnose sa velikim poštovanjem (ovde ne računajte muškarce (i žene!) u noćnim klubovima Bangkoka, ali o tome drugom prilikom:). Uopšte, o tom odnosu prema našoj boji kože svedoči i jedna smešna pojava... U marketu sam jedva uspela da pronađem normalno, obično mleko za telo, a ne ono za izbeljivanje kože! (Naravoučenije: Svako želi ono što nema!)
Da se vratimo mi mom fakultetu... U gradu Phisanulok (Phisanuloke, Phitsanulok - zbog nedoslednosti u pisanju imena grada engleskim alfabetom, bejah u grdnoj nedoumici da li sam se uopšte zaputila u pravi grad, ali, hvala Budi, u pitanju je zapravo isto mesto), od jedva 100.000 stanovnika, postoje čak dva univerziteta. Neresuan i Pibulsongkram Rajabhat. Ja sam bila na ovom drugom, manjem, na Fakultetu za industrijsku tehnologiju.
Na Tajlandu se jako puno ulaže u obrazovanje podmlatka, te su im škole i fakulteti (barem oni koje sam ja videla) savršeno sređeni. Kampusi se protežu na ogromnim površinama i, osim samih fakulteta i domova, sadrže i teniske i košarkaške terene, veštačka jezera i sl. Gotovo nestvarno uzimajući u obzir nizak životni standard Tajlanđana.











Kako sam kročila na fakultet, susrela sam se sa još jednim čudnim običajem Tajlanđana...

Lekcija br. 3

Izuvanje je obavezno! Ne samo u hramovima, nego i u učionicama, kancelarijama, itd. Na početku sam se osećala kao debil onako sa golim prstićima dok, na primer, razgovaram sa dekanom, ali vremenom sam se i na to navikla.:)

Moj program stručne prakse se sastojao u izučavanju tehnika proizvodnje keramike, i ja naivno pomislih da ću izučavati (teorijski i praktično) industrijsku proizvodnju keramike, kao, na primer, na mom fakultetu. Oh, whata mistaka to maka! Ne, ne... Ispostavilo se da moram da naučim da pravim predmete od keramike - ručno! Od pravljenja vaza na točku (momenat iz filma "Duh", samo bez duha), do iscrtavanja keramičkih tanjira i glaziranja. Nisam baš neki talenat u toj oblasti, pa sam se osećala kao na časovima likovnog u osnovnoj školi!
Kako studenti (a ni profesori) nisu govorili engleski, ni program učenja nije bio uobičajen. Svaki dan u nedelji sam imala individualne časove iz jednog predmeta. Profesor i ja za jednim stolom, on prvo pokaže, a ja to ponovim. Konverzacija je, dakle, uglavnom bila neverbalna (mahanje rukama u vazduhu), a verbalna se sastojala otprilike od sledećeg...
- Profesor: "Thailand - hot! Serbia...?"
- Ja: "Cold!"
- Profesor: "Mmmhmmm... Thailand - rice! Serbia...?"
- Ja: "Bread!"
I tako u krug...
Ipak, profesori i asistenti su bili tako zlatni, da su svi redom pokupovali engleske rečnike i do kraja mog nikad dosadnog boravka tamo, uspeli su i da sklepaju po koju rečenicu (fun fact: engleski im je u školama obavezan predmet!).
Deo mojih handmade tanjirića, korpica i figurica su mi spakovali da ponesem kući. Uzimajući u obzir da je dozvoljena težina kofera u transportu bila svega 20 kg, da sam na poklon mami, tetkama i bakama nosila upravo keramičke predmete pokupovane po fabrikama keramike na severu Tajlanda (za vreme studentske ekskurzije na koju su me vodili), i da su i ove moje rukotvorine bile teške kao kamenje, razumete moje muke pregoleme pri pakovanju pred povratak i bojazan od overweighta.







To be continued...

Ljubac! M.

13.4.12

My major blog crush


Po ceo dan šnjuram po netu, šetam, šnjuram po netu, spavam, čitam, šnjuram po netu... Stop right there! Klik, klik... Okej, kako (stvarno kako) je  moguće da na ovu devojku tek sad naletim?! Pa, živela sam u potpunom blogo neznanju!
Jessica Stein je jedna super stylish devojka iz Sidneja, čiji blog me naprosto oduvao! Najbolje blogove sam otkrila još na početku mog blogerskog života, pa mi je Tuula Vintage blog divno osveženje posle duuugo vremena. 
Njeni outfiti su bliski mom srculencetu i poimanju stila, te gotovo da nije ponela ni jedan koji ja ne bih ponela istog momenta! Moje oduševljenje je tim veće... 
Prava inspiracija za proleće i predstojeće leto! Kako se vama čini?

























Ljubac! M.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...