20.4.12

Thai stories, pt. 2

Nakon prispeća na željenu destinaciju - šok! Temperaturni, kulturološki. Ošamućenost. Od jet laga, vlage u vazduhu, jakog mirisa hrane i mirisa mente. Da, mente! Verovatno baš zbog te vlažnosti vazduha, Tajlanđani su masovno navučeni na osveživače prostora i inhalatore (!) sa ovom mirisnom notom.
I da ne zaboravim...

Lekcija br. 2

Ukoliko putujete na Tajland - izbegavajte kišnu sezonu! Kišna sezona traje negde od maja do oktobra, pa, ako niste razvili škrge i alternativnu mogućnost disanja na iste, za put izaberite zimske mesece. Već sam pisala da sam tamo boravila u novembru i decembru, tako da su svakodnevne temperature od preko 40 stepeni, ali bez kapi kiše, ipak bile podnošljive.

Fakultet


Prvo jutro na Tajlandu i prvi dan na fakultetu. Ja - kao glavna atrakcija u cirkusu! Čudo neviđeno, pa svi bi da me vide! (Sasvim razumljivo, jer sam u tom momentu verovatno bila jedina bledolika u celom gradu.) Odmah su me intervjuisali i slikali za univerzitetske novine, upoznali sa dekanom, rektorom... Tu naučih i svoju drugu Thai reč - suai, meaning lep, prelep. I treću - kob kun kaa, meaning hvala.
Viša od većine njihovih muškaraca, mršava i bela - njima sam bila san snova! Šou! U Bangkoku me je scoutovala jedna poznata tajlandska modna agencija, a jedva se odbranih i od "životne prilike" i učestvovanja na izboru Miss tourism (jako popularnoj manifestaciji na Tajlandu), na koju su moji profesori aman-zaman hteli da me prijave. Ipak, sve je to bilo nekako slatko, jer se Tajlanđani prema nama (belima) odnose sa velikim poštovanjem (ovde ne računajte muškarce (i žene!) u noćnim klubovima Bangkoka, ali o tome drugom prilikom:). Uopšte, o tom odnosu prema našoj boji kože svedoči i jedna smešna pojava... U marketu sam jedva uspela da pronađem normalno, obično mleko za telo, a ne ono za izbeljivanje kože! (Naravoučenije: Svako želi ono što nema!)
Da se vratimo mi mom fakultetu... U gradu Phisanulok (Phisanuloke, Phitsanulok - zbog nedoslednosti u pisanju imena grada engleskim alfabetom, bejah u grdnoj nedoumici da li sam se uopšte zaputila u pravi grad, ali, hvala Budi, u pitanju je zapravo isto mesto), od jedva 100.000 stanovnika, postoje čak dva univerziteta. Neresuan i Pibulsongkram Rajabhat. Ja sam bila na ovom drugom, manjem, na Fakultetu za industrijsku tehnologiju.
Na Tajlandu se jako puno ulaže u obrazovanje podmlatka, te su im škole i fakulteti (barem oni koje sam ja videla) savršeno sređeni. Kampusi se protežu na ogromnim površinama i, osim samih fakulteta i domova, sadrže i teniske i košarkaške terene, veštačka jezera i sl. Gotovo nestvarno uzimajući u obzir nizak životni standard Tajlanđana.











Kako sam kročila na fakultet, susrela sam se sa još jednim čudnim običajem Tajlanđana...

Lekcija br. 3

Izuvanje je obavezno! Ne samo u hramovima, nego i u učionicama, kancelarijama, itd. Na početku sam se osećala kao debil onako sa golim prstićima dok, na primer, razgovaram sa dekanom, ali vremenom sam se i na to navikla.:)

Moj program stručne prakse se sastojao u izučavanju tehnika proizvodnje keramike, i ja naivno pomislih da ću izučavati (teorijski i praktično) industrijsku proizvodnju keramike, kao, na primer, na mom fakultetu. Oh, whata mistaka to maka! Ne, ne... Ispostavilo se da moram da naučim da pravim predmete od keramike - ručno! Od pravljenja vaza na točku (momenat iz filma "Duh", samo bez duha), do iscrtavanja keramičkih tanjira i glaziranja. Nisam baš neki talenat u toj oblasti, pa sam se osećala kao na časovima likovnog u osnovnoj školi!
Kako studenti (a ni profesori) nisu govorili engleski, ni program učenja nije bio uobičajen. Svaki dan u nedelji sam imala individualne časove iz jednog predmeta. Profesor i ja za jednim stolom, on prvo pokaže, a ja to ponovim. Konverzacija je, dakle, uglavnom bila neverbalna (mahanje rukama u vazduhu), a verbalna se sastojala otprilike od sledećeg...
- Profesor: "Thailand - hot! Serbia...?"
- Ja: "Cold!"
- Profesor: "Mmmhmmm... Thailand - rice! Serbia...?"
- Ja: "Bread!"
I tako u krug...
Ipak, profesori i asistenti su bili tako zlatni, da su svi redom pokupovali engleske rečnike i do kraja mog nikad dosadnog boravka tamo, uspeli su i da sklepaju po koju rečenicu (fun fact: engleski im je u školama obavezan predmet!).
Deo mojih handmade tanjirića, korpica i figurica su mi spakovali da ponesem kući. Uzimajući u obzir da je dozvoljena težina kofera u transportu bila svega 20 kg, da sam na poklon mami, tetkama i bakama nosila upravo keramičke predmete pokupovane po fabrikama keramike na severu Tajlanda (za vreme studentske ekskurzije na koju su me vodili), i da su i ove moje rukotvorine bile teške kao kamenje, razumete moje muke pregoleme pri pakovanju pred povratak i bojazan od overweighta.







To be continued...

Ljubac! M.

15 comments:

  1. Uzivam citajuci svaku tvoju recenicu :D

    ReplyDelete
  2. divan post,jedva cekam nastavak:)

    ReplyDelete
  3. Uzivala sam citajuci ovaj post! :D Kakva divna avantura! A bas si se i mogla prijaviti na izbor za miss... :D

    ReplyDelete
  4. Kakav post...uzivala sam citajuci dok si ti verovatno uzivala prozivljavajuci sve ovo na predivnom Tajlandu. :)
    Superiska...cekamo nastavak :)
    http://dictionaryoffashion.blogspot.com/

    ReplyDelete
  5. Uživanje!
    Sad opet čekamo nastavak!<3

    ReplyDelete
  6. Ah, odlican post,uzivala sam!

    ReplyDelete
  7. Jos,jos,jos :)) brzo pisi dalje uf sto volim ove postove,a ovo sa bosim nogicama pred dekanom,znaci crkla sam od smjeha :DD

    ReplyDelete
  8. Odlican, odlican!

    http://style-trigger.blogspot.com/

    ReplyDelete
  9. Miluuu, pa ti si im došla kao "tektonski poremećaj" od kog im je zanimljivije i bolje! Divno iskustvo si prenela a posebno su mi sweet ove fotke sa ptičicama, tanjirom i korpicama koje si pravila... :)

    ReplyDelete
  10. i ja jedva cekam nastavak :) nisam znala da putujes. jao tajland :))) ♥

    ReplyDelete
  11. Hehehee, izuvanje... :)) Cekam jos, znas i sama! :))

    ReplyDelete

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...