29.3.12

Thai stories, pt. 1


Već dugo se kanim da vam pišem o ovome... Te sad ću, te onda ću, a zapravo je sve jedna veeeelika zbrkana gomila utisaka, mirisa, ukusa, uspomena, pa ne znam odakle bih krenula.
Pre više od pet godina imala sam priliku da nekih mesec i po dana boravim na Tajlandu. Iskustvo života! I dan danas se smejem kad pomislim na stvari koje sam tamo doživela, a koje ću pokušati da vam prenesem u jednoj maloj seriji postova. Odmah da vas upozorim da me nipošto ne uzimate za ozbiljno. Informacije koje ćete dobiti od mene su krajnje nepouzdane, neproverene i apsolutno subjektivne! Što zbog vremenske distance, što zbog tajlanskog engleskog. Drugim rečima: nisam više sigurna u ono čega se sećam, od tada se štošta na Tajlandu promenilo, a u istinitost informacija koje sam dobila od lokalnog stanovništva verujem kao u vremensku prognozu - Tajlanđani engleski govore tako da nit' su oni mene razumeli, nit' ja njih (zaobišla ih engleska kolonizacija)!

Pripreme

Pred kraj studija konkurišem ja lepo za još jednu praksu u inostranstvu (prvu sam odradila u Varšavi). Dobijem da biram između Grčke, Ekvadora i Tajlanda! I par minuta da se odlučim! Telefon u ruke... Tatu na brzinu obrlatim - i pored svog njegovog ubeđivanja "Pa, eto, Grčka je baš lepa! I blizu je! I bićeš dva meseca na moru!". Mama je odgovorila jednim spuštanjem slušalice nakon konstatacije "da se ne zna koje od nas dvoje je luđe". I ljutnjom sve do mog polaska! I. se do tad već navikao na moj avanturistički duh i fiks ideje, pa se nije nešto preterano iznenadio.
Sledi mahnito sređivanje papira, vađenje vize, kupovina avionskih karata, brzinsko informisanje o gradu i fakultetu na koji idem... Par nedelja pre polaska setim se da odem do Higijenskog zavoda da proverim da li je potrebno da se vakcinišem protiv neke opake bolesti - malarije, na primer. Ljubazna doktorica me obavesti da sam sa vakcinacijom zakasnila, jer je potrebno vakcinisati se nekoliko meseci unapred. Ali eto, ona će pogledati da li je uopšte to područje (pričamo o severnom Tajlandu) ugroženo i da li ima malarije. Vadi žena kartu sveta sa obeleženim malaričnim područjima, a ovo moje u koje idem - zacrnjeno! E, tu mi već nije bilo svejedno...

Put

Na Tajland sam krenula sredinom novembra 2006. godine. Kod nas skoro pa zima. Kod njih isto - skoro pa zima. Ali samo kalendarski.
Eh, da... Da napomenem da sam dobila praksu na Pibulsongkram Rajabhat univerzitetu, na Fakultetu za industrijsku tehnologiju u gradu Phisanulok. Ako mislite da ovi nazivi zvuče čudno, čekajte da im vidite tek slova!:)


Elem, krenem ja tako preko Moskve i Bangkoka do Phisanuloka. Stignem u Moskvu, kad ono - let za Bangkok odložen! Prvo za par sati (da nas pripreme, valjda), a posle za nekih četrnaest, petnaest sati. Gnev razularene mase nije urodio plodom, te nam (čudno!) nisu obezbedili smeštaj u hotelu - bili smo prinuđeni da prespavamo na aerodromu. I tako ja jadna, sama, na ledenoj klupici, sa rancem ispod glave prespavam tu prvu noć. Dok u Moskvi romantično pada sneg...
Desetočasovni let do Bkk-a nisam ni osetila pošto sam ga, komirana, prespavala. Slećemo na mesec dana ranije otvoren Suvarnabhumi aerodrom u Bangkoku (tada jedan od najvećih na svetu). I tu se već raspametim! Tropske bašte, zlatne statue Bude i ekskluzivne prodavnice svuda po aerodromu. OK, dobar prvi utisak, ipak sam došla u civilizaciju.




Oduševljenje naglo splasne nakon što shvatam da sam propustila poslednji let za moj gradić i da moram još jednu noć da provedem na aerodromu. I tako ja jadna, sama, na ledenoj klupici (od klima uređaja), sa rancem ispod glave prespavam i tu drugu noć.
Konačno, posle gotovo tri dana, stigoh u Phisanulok. Temperatura: + hiljadu stepeni. Oko aerodroma jedno veliko - ništa! Samo pirinčana polja... I ja se nađoh kao u sceni u jednom od onih američkih filmova o Vijetnamu.



Na aerodromu me, naravno, niko ne čeka jer nisam pristigla planiranim letom. Ma, prosto čarobno! Tu se odmah susrećem sa pomenutim problemima u komunikaciji. Nakon objašnjavanja rukama i nogama, službenica na informacijama napokon razume šta i koga tražim, te posle telefonskog poziva i nekih pola sata ađan (adjan - učitelj, profesor) Bob dolazi po mene. Tu se ja lepo rukujem sa njim i... Hold it right there!

Lekcija br. 1.

Tajlanđani se ne rukuju! Oni se klanjaju - sklope ruke i prislone ih uz lice ili grudi i blago se naklone. E sad, postoji tu jedna čitava filozofija oko tog pozdrava. Ruke prislone uz čelo, nos, bradu u zavisnosti od toga da li pozdravljaju sveštenika, učitelja, roditelja i sl. Ja sam se nekako kasnije svima isto klanjala - suviše mi je to sve bilo komplikovano. Tada sam naučila i svoju prvu reč na tajlandskom. "Zdravo" se kaže: Sa-wat-dee krap, ukoliko govori muškarac, a Sa-wat-dee ka, ukoliko govori žena. Ovo "ka" žene izgovaraju kao "kaaaaa", a zvuči kao da sa tim "a" i život izlazi iz njih!:)


Sve u svemu, ađan Bob mi rukovanje nije zamerio, jer je dugo živeo u Americi. A i bila sam mu interesantna tako pogubljena. I bela. I (za njihove standarde) jako visoka.

To be continued...

Ljubac! M.

19 comments:

  1. Mila, jedva cekam da nastavis.. :))) Pogotovo sto sam i ja razmisljala o 2 meseca prakse bas tamo! :)))

    ReplyDelete
    Replies
    1. Toplo preporucujem! Uostalom, citaces u nastavcima sta sam sve videla i dozivela :))

      Delete
  2. Ovo je sjajno! Jedva chekam nastavak. ;)

    ReplyDelete
  3. iAKO NIKADA NISAM BILA, zaljubljena sam u Tajland, i jako mi se ide tamo...Blago tebi sto si imala prilike da zivis tamo i upoznas njihovu fantasticnu kulturu. Cak i pored mucenja u putu! obozavam tvoje tekstove, a ovo mi je jedan od omiljenih, jeeedva cekam nastavak!!:)

    ReplyDelete
  4. Baš uzbudljivo, jedva čekam nastavak! :))

    ReplyDelete
  5. Super pises,obozavam putopise :)) jedva cekam sledeci post :)

    ReplyDelete
  6. Jao, ovo je super, kad će drugi deo? :D

    ReplyDelete
    Replies
    1. Heheh, doziram... Malo moda, malo putopis. Drugi deo najverovatnije u toku sledece nedelje ;)

      Delete
  7. Sva sam se unijela u pricu da mi bi zao kad je zavrsila. Prelijepo pises :)

    ReplyDelete
  8. Tek sam sada pronasla tvoj blog... :) Cini mi se kao da sam ovo pre godinu dana cula, moja sestra je bila na Tajlandu u HK i Sangaju,kada se vratila 5 sati je pricala bez prestanka o gradovima, ljudima, njihovim kulturama, to je nesto nezaboravno i bas tako kao sto si napisala ISKUSTVO ZIVOTA! Pratim i ja jedva cekam da cujem nastavak... :)

    ReplyDelete
  9. Xaxaxaxa! "I tako ja jadna, sama..." :))) Divne su priče sa svih putovanja ali Azija je moja slaba tačka. Sa severa Tajlanda ih u mom okruženju ima malo pa me posebno raduje ovaj post. Svi smo pucali u Bangkok pa na jug... Kada uhvatiš vremena, daj pt. II!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ja jos cekam nesto vise detalja sa tvog puta u Sri Lanku (ne, nisam zaboravila i jako me sve zanima:))
      Bice nastavak uskoro... Ali toliko toga imam da ispricam da se sve plasim da cu ili nesto bitno zaboraviti ili udaviti sve zive sa 100 nastavaka! :)))

      Delete
  10. Hvala, drugari, na lepim recima! Cim ugrabim malo vremena, stizu nastavci ;)

    ReplyDelete
  11. Jao, pa kao kad usred(ili ja bar imam utisak da je tek sredina :) gledanja omiljene serije izadje 'to be continued' :)

    ...jedva cekam nastavak!

    ReplyDelete
  12. Veoma zanimljiv post, odusevljena sam !:)
    Cekamo nastavak !:)

    ReplyDelete
  13. Haha, genijalno!
    Hajde sad, brže sa nastavkom!
    Sad si nas sve zagrijala...;)

    ReplyDelete
  14. Sjajno :) sa nestrpljenjem ocekujem 2. deo

    ReplyDelete

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...